Шөлдің құмды топырағының антропогенді деградациялануынан пайда болған жылжымалы құмды шағылдың фитомелиоративтік мүмкінділігі

УДК:  631.4 : 626.875 (574.51)

Автор статьи:  Кубенкулов Қ.К.

Соавторы:  Ахметов Е.М., Кубенкулов С.Қ., Наушабаев А.Х.

Место работы автора:  Казахский национальный аграрный университет

Название журнала:  Почвоведение и агрохимия

Год выпуска:  2010

Номер журнала:  3

Страницы:  с. 51-58

Резюме на казахском языке:  Мақалада Оңтүстік Балқаш маңындағы шөлдің құмды топырақтарынан пайда болған антропогенді жылжымалы шағылдың маусымдық пішіні мен гидротермиялық құбылымдарына сүйене отырып, оларды бекітудің фитомелиоративтік мүмкінділігі қарастырылған. Шағылдың көктем-күз айлары аралығында су айырығы беттік бағытта едәуір ауытқып биіктеген, ал етек бөлігі үрленіп аласарған, бұл бұта көшеттерінің көміліп немесе тамыр жүйелерінің ашылып қалу қаупін туғызады. Осылармен қоса, шағылдың көшет тамыр жүйелері орналасатын қабат ылғалдылығы шілде-тамыз айларында өсімдіктің солу ылғалдылығынан да темен болған. Шағылдың табиғи су қорын жоғарлатуда суда қатты ісінетін полимерлі гидрогелді қолданудың тиімділігі көрсетілген.

Резюме на английском языке:  Phyto reclamation possibility of active dune fixation, formed as a result of man-made degradation of desert sandy soil of South Balkhash is examined. It is revealed that on the base of seasonal dynamics of form of relief elements and hydrothermic conditions of sandy dune over spring and autumn period the visible changes of relief forms take place at all its parts: horizontal movement and rise of watershed part and foot lowering that increase danger of filling of overground part and exposition of rootage of planting stock phytoameliorators culture.Moisture content of rootage layer location in July-August is droppig lower then wilting moisture. It is demonstrated the possibility of increasing of moisture natural reserve of sandy dune with application of high-swelling polymerous hydrogel.4435

Список литературы:  
1. Пивень Е.Н. Изменение стока рек Или - Балхашского региона//Международный экологический форум Балхаш. Алмагы. 2000.
2. Изменение климата. 2001. Обобщеный доклад // Международная группа экспертов по изменению климата. Третий доклад МГЭИК по оценке. 2003.173 с.
3. Величко. А.А., Крапчевский А.О. Влагозапасы в почвах при гаобальном потеплении климата //Почвоведение. 1995. №8. С. 933-942.
4. Курочкина Л.Д. Кормовые растения пустынь Казахстана. Алма-Ата. Кайнар. 1986.207 с.
5. Мушегян А.М. Деревья и кустарники Казахстана. Алма-Ата. Казсельхозгиз. 1962.362 с.
6. Методическое указание по лесомелиоративной классификации аридных пастбищ. Волгоград., 1985.13 с.
7. Федоровский Д.М. Зависимость влажность завяданий от вида растений и осмотического давления почвенного раствора //Почвоведение №10. С. 612-631.
8. Роде А.А. О наименьшей влагоемкости//Почвоведение. 1966 №12. С.43-45.
9. Левицкая З.П. Справочник водно-физические свойства и запасы продуктивной влаги пустынно-пастбищной зоны Казахстана. Алма-Ата. 1973.

Электронный вариант:  скачать



 


Последние Новости

  • 28.11.2012

    Казахстанская общенациональная пробная подписка на IEEE/IET

  • 20.12.2011

    В шаге от цели «Smart»

  • 20.12.2011

    Инновационный прорыв региона

Форма Авторизации

ВойтиВойти
  • Забыли пароль?